Faze nasilja nad ženama — kako prepoznati obrazac koji se ponavlja

Nasilje nad ženama nikada ne počinje udarcem. Počinje tiho, gotovo neprimetno — pogledom koji traje duže nego što bi trebalo, rečenicom koja zvuči kao šala, ali zapravo boli, kontrolom koja se opravdava brigom. U početku, sve deluje kao sitnica. A onda se te sitnice gomilaju i pretvaraju u napetost koja visi u vazduhu. Žena oseća da mora da pazi na svaku reč, da hoda po tankoj liniji kako bi izbegla eksploziju.

Kada napetost dostigne vrhunac, dolazi ispad. Nasilje tada postaje vidljivo — kroz uvrede, ponižavanja, udarce, zastrašivanje. To je trenutak kada se granice pomeraju, kada strah postaje svakodnevica. Ipak, paradoksalno, upravo posle toga dolazi period koji mnoge žene najteže prepoznaju — faza pomirenja. Nasilnik se izvinjava, obećava promene, pokazuje nežnost. Donosi poklone, govori da je „izgubio kontrolu”, da se „više nikada neće ponoviti”. Taj lažni „medeni mesec” stvara iluziju da je krug zatvoren.

Svaki put faze postaju kraće, a nasilje sve teže. To je obrazac koji se ponavlja, predvidljiv i opasan.

Važno je reći: nasilje nikada nije krivica žrtve. Krivica je uvek na nasilniku. Prepoznavanje faza može biti prvi korak ka oslobađanju — ka traženju pomoći, ka izlasku iz kruga. Sigurne kuće, Centri za socijalni rad, prijatelji, porodica, stručnjaci — svi oni mogu biti oslonac.

Nasilje nije privatna stvar, niti „problem u vezi”. To je društveni problem koji se tiče svih nas. Razbijanjem tišine, pisanjem, pričanjem, deljenjem iskustava — otvaramo prostor za promenu. A svaka promena počinje time da neko kaže: „Ovo nije u redu. I ne mora da se ponavlja.”

Projekat „OSNAŽI” radi na tome da žene razumeju sopstvenu situaciju i dobiju podršku u procesu izlaska iz nasilnog okruženja. Prekidanje ciklusa nasilja moguće je — ali ne bez podrške.

Projekat „OSNAŽI” realizuje se uz podršku Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda.

Pokrovitelj programa: Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda